Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Генерални спонзор интернет презентације о Призрену је Уметничка радионица за израду скулптурних фонтана "Бистрица".fontane-bistricafontane-bistrica

Све информације о раду ове уметничке радионице можете видети на интернет презентацији www.fontana.in.rs .


 

Град Рибник

Убикацијом Рибника, двора цара Уроша код Призрена, бавило се до краја 20.века неколико истраживача, али увек у оквиру других, по правилу ширих тема.Све што је до сада написано о Рибнику објављено је између 1904. и 1992.године. Сам назив Рибник је чест топоним и хидроним у јужнословенским крајевима који обилују водом. Потребно је нагласити да у сливу Белог Дрима, западно од града, постоје три водотока под именом Рибник. Први је поток Рибник, који се помиње у повељи краља Милутина између 1302. и 1309.године; други је поток који тече између села Рзинића и Ратишеваца, док је трећи водоток најближи Призрену и представља реку Ереник, која протиче поред Ђаковице.
Из писаних извора стекло се мишљење да је у Рибнику, у непосредној околини Призрена, постојао царски двор. Наиме, цар Урош је на Рибнику 24.априла 1357.г. издао повељу Дубровчанима. И из каснијег периода имамо повеље овог цара издате на истом месту. За убикацију Рибника први се заинтересовао И.С.Јастребов. Полазећи од чињенице да је цар Урош издао две повеље у истом дану, једну у Рибнику, а другу у Призрену, закључио је да су та два места близу једно другом. Иако друга повеља можда није издата у самом граду, Јастребов је, захваљујући добром познавању околине, закључио да се Рибник налазио на десној обали потока Ковачевац, код његовог ушћа у Бистрицу. Следећи велики научник који се бавио овим питањем био је Стојан Новаковић. Иако није објаснио у чему је Јастребов погрешио, навео је да Рибник несумњиво представља Хисар (Каља Хисари код Јастребова), чији су остаци у том моменту били дуги преко 250 метара.

Вишеград цара Душана ПризренПосле Јастребова, Новаковића и Јиречека, нико се до Другог светског рата није озбиљно бавио Рибником. Убикацијом Рибника последњи се бавио М.Благојевић 1992.године. Он је, на основу Светоархангеловске рисовуље, закључио да се призренски градски метох додиривао са атаром села Лесковца на локалитету који се назива Рибник и да се ова резиденција налазила на 2км од вароши. У овом контексту, потребно је нагласити да се Рибник у хрисовуљи јасно помиње, тако да је сигурно изграђен пре 1348/9.г, иако не знамо да ли је већ тада био летња царска резиденција.Војислав Јовановић посетио је у јесен 1992.г. поток Ковачевац, односно његово ушче у Бистрицу. Будући да је ово био простор обрастао бујним зеленилом, пре уклањања биљног покривача ништа поуздано се није могло утврдити. Јовановић је први изнео тезу да је Рибник можда био падалиште, тј. привремено боравиште владара, са објектима шаторског типа. У прилог овоме иде и чињеница да се Рибник помиње само у повељама издатим 24. и 25.априла 1357.године. Ипак, ово није чврст доказ, али се не може ни одбацити. Дакле, питање топографског положаја двора у Рибнику није решено. У месној топонимији није сачуван траг о овом споменику, а ни у народном предању се није очувала јака, жива успомена на царев двор. Ипак, он се, по свему судећи, налазио на месту данашње Мехмед-пашине џамије, медресе и библиотеке. У прилог овоме иде да су Турци често за своје репрезентативне објекте користили старе, домаће гражевине.

За више детаља: Војислав С. Јовановић, Зборник радова Византолошког института, XXXИВ, 1995.године.