Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Генерални спонзор интернет презентације о Призрену је Уметничка радионица за израду скулптурних фонтана "Бистрица".fontane-bistricafontane-bistrica

Све информације о раду ове уметничке радионице можете видети на интернет презентацији www.fontana.in.rs .


 

Призренска Богословија

Братство манастира Патријаршије обратило се 1870.године намесницима Србије са захтевом да се при манастиру у Пећи отвори богословска школа. Са друге стране, учитељ Никола Мусулин је 1857.године предлагао да се отвори Богословија у Призрену. После дугог разматрања, Просветни одбор је донео одлуку да се Богословија отвори у Призрену из више разлога, пре свега да је овај град био седиште српског културног живота на овом простору и да је у њему постојао руски конзулат, који је обећавао заштиту. Рашко-призренски митрополит Мелетије дао је свој пристанак, те је 1.октобра 1871.године призренска Богословија почела са радом. Школа је почела да ради са 15 ђака за које је у Београду састављен наставни план и програм. Школовање је трајало три године, а право уписа имали су ђаци који су завршили основно четворогодишње образовање.

Богословија у Призрену и патријарх Павле са ученицимаПрве генерације призренских богослова биле су или из самог Призрена, или из његове околине. Ипак, учило се под веома тешким условима. Ученици нису имали ни уџбенике ни школски инвентар, али је становање у интернату као и само школовање било бесплатно. Богословија и библиотека су основане захваљујући великој материјалној помоћи Симе А.Игуманова. Петар Костић је навео да је библиотека била веома богата, пре свега делима руских писаца. Школу је према непотпуним подацимаод 1871. до 1912.године завршило око 380 ученика. Богословија је постепено преузимала улогу просветног центра на Косову и Метохији, што је значајно за даљи развитак српских школа у овим крајевима. Извештај о успеху и напретку школа је слала Министарству просвете и Министарству иностраних дела у Београду. Велику помоћ школи пружили су руски конзули у Призрену, посебно Иван Јастребов. За велике успехе такође је заслужан и ректор Богословије, Стева Димитријевић. Призренска Богословија је преко својих ученика, наставника и свештеника уливала уверење и сигурност у скоро ослобађање од Турака и указивала пут ка светлијој и ведријој будућности.

Банзић Мирјана

Значај оснивања Богословске школе у Призрену од 1871.г. до 1912.године

Баштина, бр.25, 2008