Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Генерални спонзор интернет презентације о Призрену је Уметничка радионица за израду скулптурних фонтана "Бистрица".fontane-bistricafontane-bistrica

Све информације о раду ове уметничке радионице можете видети на интернет презентацији www.fontana.in.rs .


 

Призренска гимназија

Благодарећи агилности наставника Богословије у Призрену, на чијем челу се налазио ректор Иларион Весић, покренуто је питање оснивања гимназије у Призрену која је требало да попуни сву ону празнину која се осећала у припреми за богословске и учитељске студије. На жалост, први покушаји Срба доживели су неуспехе због турског страха од ,,национализовања Срба''. Међутим, изашавши из Балканског рата, Призрен је 14.јануара 1913.године добио своју гимназију у чији се први разред уписало 73 ученика са два одељења.Први директор био је Михаило Лукић, професор Више женске школе из Крагујевца. Наставници су били апсолвирани студенти филозофије и као хонорарни, наставници призренске Богословије.

Призренска гимназијаУласком Србије у Први светски рат (1914-1918) школа се претворила у војни штаб, касарну, магацин и др. Непријатељи, који су завладали градом, уништили су гимназијску архиву, учила, намештај, спалили чак и богословску библиотеку, због чега је много теже реконструисати рад гимназије пре рата. У почетку школске 1919/20.г. рад у школи био је тежак. Наставника није било, а ако их је и било, били су учитељи, несвршени студенти, свештеници или Руси који се нашли уточиште у Краљевини СХС након Октобарске револуције. Те године школу је похађало чак 200 ученика. Из летописа призренске гимназије сазнајемо да је Министарство просвете наредило да се почетком 1919.г. отвори Ђачка трпеза или Дечији дом у коме би се сместила сва ратна сирочад и сиромашнији ученици. За ту сврху закупљена је кућа код Асан-бегова млина. Захваљујући Српској краљевској академији наука из Београда, Игуманову и другим фондовима, слане су и стипендије за одличне, а сиромашне ученике. Касније су стипендисти упућивани у Богословију на исхрану, где су добијали обилан ручак и вечеру. О стању у самој школи добро сведочи следећи догађај: када је Министарство просвете од директора призренске гимназије тражило извештај о стању учила, директор је јавио да школа нема ни најпотребније географске карте, а камо ли помоћна средства за експериментисање. Министарство је стога 1921.г. известило гимназију да набавку школских учила изврши преко Репарационе комисије из Немачке, на рачун ратне штете. Тако је 1922.г. стигло седам сандука учила која су гимназију поново довела у тежак положај - није имала где да их смести, те је била приморана да преграђује учионице. Упоредо са оснивањем гимназије, оснивана су и различита удружења. године 1913. основана је ,,Призренка'', омладинско коло трезвене младежи које је бројало око 36 чланова. Марта 1920.г. основана је литерарна дружина ,,Напредак'' са циљем да школску омладину васпитава у националном и верском духу. При гимназији су постојали још: Друштво подмлатка Црвеног крста, Подмладак аероклуба, Соколство и др. После другог светског рата призренска гимназија добија назив "Јованка Радивојевић Кица" по народном хероју која је убијена у Призрену од стране фашистичких окупатора и балиста. Међу значајнијим именима директора призренске гимназије који су својим преданим радом обезбедили опстанак исте ваља поменути: професора Лукић Михаила, Михаиловић Николу, Љотић Душана, Симић Стевана, Шошкић Милорада, Зорић Илију, Ивановић Радомира, Фарчић Антона и Николић Мату.

Милан Н. Бојчевић, суплент Призренске гимназије, 

Извештај за шк.1937/8.г.

Задужбинска штампарија вардарске бановине, Скопље 1938.