Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Генерални спонзор интернет презентације о Призрену је Уметничка радионица за израду скулптурних фонтана "Бистрица".fontane-bistricafontane-bistrica

Све информације о раду ове уметничке радионице можете видети на интернет презентацији www.fontana.in.rs .


 

Душанов законик

Проглашење душановог законика

Народна библиотека током свог постојања више пута је страдала. Рукописна збирка ове библиотеке делимично је нестрадала у Првом, а потпуно у Другом светском рату. Међу рукописима који су нестали у Првом светском рату били су и Призренски рукопис Душановог законика, као и Призренска повеља цара Душана. Повеља није надјена, док се Законик појавио на антикварној тржишту у Немачкој много година касније. За прво издање Законика, Ст.Новаковић је за основу узео Призренски препис. Новаковић је забележио да је овај препис сачувала породица попа Симе из Призрена, док га је у Београд пренео Никола Мусулин, смедеревски учитељ. Настанак рукописа овај велики научник сместио је у крај XВ или сам почетак XВИ века. Правопис преписа је употребљен у складу са реформом Констатина Филозофа, а и водени знакови на рукопису потврдјују Новаковићево мишљење.

Душанов законик књига
Призренски препис Душановог законика први је објавио Јанко Шафарик 1862.године. Овде доносимо само неке одредбе Душановог законика:

1. О хришћанству: 

Најпре за хришћанство. Овим начином да се очисти хришћанство. 

2. О женидби: 

Властела и други људи да се не жене без благослова од свога архијереја, или да се благослове од оних које су архијереји поставили изабравши их за духовнике. 

3. О свадби: 

Ниједна свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без благослова и упита цркве, такови да се разлуче. 

28. О храни убозима: 

И по свима црквама да се хране убоги, како је уписано од ктитора, а ко их од митрополита, или од епископа, или од игумана не усхрани, да се одлучи од сана.ови да се разлуче. 

37. О митрополитском упућивању: 

И ексарси световњаци да не буду, да их не шаљу митрополити по поповима, ни да воде митрополитске коње по поповима, него да шаљу митрополити по два калуђера по поповима, да духовно упућују и да црквени доходак узимају од попова, какав је од баштине. 

38. О исхрани коња: 

И отсад и унапред ждрепци и коњи царства ми да се не дају црквама, ни црквеним селима на храну. 

39. О властели и властеличићима: 

Властела и властеличићи, који се налазе у држави царства ми, Србљи и Грци што је коме дато царство ми у баштину и у хрисовуљи, и што држе до свога сабора, баштине да су сигурне. 

40. О хрисовуљама: 

И сви хрисовуљи и простагме, што је кому учинило царство ми, и што ће кому учинити, и те баштине да су сигурне, као и ранијих правоверних царева, да су слободни с њима, или под цркву дати, или за душу оставити, или продати кому било.