Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Генерални спонзор интернет презентације о Призрену је Уметничка радионица за израду скулптурних фонтана "Бистрица".fontane-bistricafontane-bistrica

Све информације о раду ове уметничке радионице можете видети на интернет презентацији www.fontana.in.rs .


 

Положај Призрена

Кроз Србију је током средњег века ишло неколико већих, главнијих друмова којима су трговци доносили робу. На основу Дубровачког архива данас имамо сачуване многобројне извештаје њихових путника, књиге дубровачких трговаца и разне друге изворе који нам сведоче о обављању трговине на нашим просторима. Један од главних путева током средњег века био је пут Скадар - Софија. Пут је полазио од Бојане и Дрима, ишао преко Призрена и Новог Брда, да би се преко Врања надовезао на Софију. Као важно место на великом путу, Призрен је веома брзо постао трговачки центар. Трговци су долазили из Византије, Италије, Мађарске, али највише из Дубровника. Њима се гарантовала слобода трговине, право одштете уколико им права буду нарушена, те се слободно може рећи да су странци уживали пуну заштиту у граду.

Панорама Призрена
Ипак, трговци су били у обавези да плаћају царину - таксу која се плаћала на робу која је прелазила државну границу. Царина се најчешће плаћала владару, али се дешавало да буде дата и домаћим трговцима под закуп. Призрен је такође представљао место где се царина плаћала редовно. Будући да су се у широј околини Призрена налазили многобројни рудници међу којима је најзначајније било Ново Брдо, јавила се спонтано потреба за ковницом новца. Иако немамо више података о њој, са великом сигурношћу можемо тврдити да је призренска ковница новца радила до 1455.г. 

О више детаља погледајте капитално дело из ове области: 

Константин Јиречек, Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем веку, Зборник К.Јиречека, И, Београд 1959