Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Генерални спонзор интернет презентације о Призрену је Уметничка радионица за израду скулптурних фонтана "Бистрица".fontane-bistricafontane-bistrica

Све информације о раду ове уметничке радионице можете видети на интернет презентацији www.fontana.in.rs .


 

Бранислва Нушић

Бранислав Нушић о ПризренуНека се поноси Стамбол својим величанственим загрљајем са Босфором; нека се поноси Једрене многобројношћу минарета; Солун живошћу своје обале и суседству са Олимпом; Скопље својом јуначком прошлошћу; Охрид својим лепим и пространим рибњаком, а Скадар шаренилом свога пазара и чаршије - ипак ће Призрену остати чиме ће се изнад свих понети и узнети. 
Ако признате да Турчин зна уживати, онда га бар и питајте: шта једно место, село или град, чини лепим? - А он ће вам рећи: ,,Леп теферич и добра вода.'' И, ако је тако, онда је Призрен град над градовима и варош над варошима, јер управо та два услова и чине Призрен: леп теферич и добра вода.
Са свакога прозора, са сваког чардака у Призрену, окрени се лево или десно, гледај пред собом или за собом па ћес уздахнути и задивити се лепоти што ти је око догледа, лепоти какву ћеш ретко где наћи. Ретко заиста, јер ту лепоту не чине само високе планине, плодна поља, питоме долине, окићени лугови, бистре реке и веселе речице, већ је чине оне разноликости и противности природне, које се тако ублизу једна крај друге ређају те чине да једна слика другу све више истиче.
Призрен се прислонио уза сам Шар, те му са те стране седи Љубетен господује... Са запада се узноси над Призреном други Шаров врх, Паштрик, под којим ломи своје таласе хучни Дрим, али где се простире дивна и богата равница дуж Бистрице до Дрима...
Призрен спада у ред многобројних градова Старе Србије. Један наш путописац рачуна да је он после Солуна највећа варош на западном балканском полуострву, али то није тачно. За нас је ипак врло важно, да је Призрен најјача српска општина у Старој Србији, јер броји и данас преко четири стотине кућа.
Призренски су Срби лепи, отресити и бистри људи. Живо се интересују за све своје послове и врло су истрајни. Маре и за више интересе но што су они који граниче са кућним прагом. Ја мислим да је у том погледу много учинила призренска богословија... Већина наставника богословије и родом је из Призрена, а други их се део ту оженио и ородио. Готово већина средовечних трговаца призренских, ђаци су призренске богословије, писмени и разборити грађани, добри и честити Срби и вредни заступници народа и у општини и пред влашћу.
Друга важна околност која је Србе Призренце подржала и одржала, то је несумњиво руски конзулат који тамо давно постоји... Отуда у Призрену и више културних тековина но код Срба у другим варошима, мада би томе могао бити узрок и у томе, што је Призрен престоница, што у њему борави митрополит рашко-призренски и скендеријски.
П ипак Призрену као да прети оно опште зло, које прети у опште српском насељу у тим српским земљама. И Призрен се, као и сва остала места, расељава. У први мах би се томе могао приписати узрок у самом карактеру Призренаца; Призренци су губерџије, они врло радо одлазе ван Призрена да раде и зарађују, али - важнији је узрок у оном општем злу, насиљу и зулуму. Над Призреном стоји увек запета пушка љумљанска, од које и сами Турци призренски стрепе и моле за заштиту.
...Све остало, као што рекох, сам је Арнаутин и то све потомак оних, који су одојени српким млеком. И ако су призренски Арнаути давно истурчени, носе још по где који српска презимена, као: Корићи, Мурићи итд. али, не носе више српску душу у грудима, па чак ни осећаје пријатељства у тој души.
И тако је, на жалост, Призрен по већини становништва арнаутски град, а они га и сматрају за своју престоницу, и то онај Призрен, који је Гиљфердинг називао српским Цариградом. Да, али добро вели један Гиљфердингов последник: ,,...Узимајући у обзир стање Срба хришћана у Старој Србији..., кад је побегао други патријарх српски Арсеније ИВ са многобројним народом, кад су фанариоте интригама уништиле пећку патријаршију, кад су народни учитељи били истерани, кад су јаничари и Арнаути с једне, а грчке владике са друге стране наваљивали на српску народност - можемо се још чудити, како је српска народност у Старој Србији и жива остала.''